CRESSS REPORTAZA 1. DEO

Opsta ujdurma oko odlaska Tamare Terzic i njenog jednogodisnjeg bebirona Gregorijusa na more rezultirala je time da sam se  ja nasla u kolima koja su isla u pravcu mora i to najchesce na vozackom sjedalu...kako je do toga doslo ni sama ne znam, ali s ozirom da volim more, da volim Tamaru i Sisoja, i da me podznak u strelcu, a narocito mesec u tom istom znaku goni da putujem makar i bezrazlozno krenula sam na ovo lepo, zanimljivo, a malo i naporno putovanje. Evo sad cu da vam sve ispricam...

Oko 2 sata iza ponoci smo se nasli na mostu Sloboda i drzali pravac prema auto-putu Beograd-Zagreb. Nase vozilo je bilo natrpano od poda do plafona pa i jos vise, tako da smo celim putem bili svojevrsna atrakcija sa ne chestim sazaljivim pogledima...prvi predah je bio na OMVu pre granice dje natankasmo chorbe, podojismo dijete, popismo kafu i nastavismo u veselom raspolozenju. Nismo pjevali u kolima jer je sprava zvana CD plejer poslednji put radila 1995. godine, od tada ni da bekne, iako se tamaRA klela kako nekad oce da proizvede zvuk...nevazno je to sad.

Ovo je Tamarin drugi reno 4 u zivotu, i divan je i dobar, al ja sam ipak vise volela onog prethodnog crvenog...ne znam ni sama zasto, al mi je nekako srcu miliji...eto da se ovaj ne naljuti, volim i njega i fala mu sto nas nosa svuda...
Eto mozete videti kako nam je tataBrada namestio galeriju i sve lepo stalo gore, a i dole...moja kafa je na haubi, cim je popijem krecemo dalje. Taci nazad podaja podmlatka i krecemo.

Ovu fotku kachim samo zato da pokazem mojim drugarima iz grupacije Prolece kako se bez nji'ove prolecarske torbe na put ne krece...

Ocu i Vukajlu mom da se zahvalim sto me je potpomogla flasicom tataStevine radze kajdze, koja me je drzala budnom ceo put i uveseljavala celo letovanje, chak su je i Radulic djeca i Greggy oprobali u palachinkama, al otom-potom...fala Vuki nikad ti to necu zaboravit!

Zaustavljamo se na jos jednoj pumpici gde nam Gregorijus sipa benc i dje neki piju kafu i nesto su malo nadrkani, mozda bi radje zveknuli Grand kavu nego Franck,ili mozda neki alkoholni napitak i dje neki Sizifi pak pokusavaju da odguraju betonjeru za suncobran al su jos premaleni za tako velika djela...
ja sam kritikovana kako sam parkirala auto na sred puta bas na ovoj pumpi, o chemu nemamo foto svedochanstvo, al je zato moj koljega za volanom na granicnom prelazu od silne natovarenosti  automobila pomislio da je nas auto kamijon pa je odjurio u traku za kamijonete na opste zaprepastenje carinskih organa...

Posle 10 sati putovanja nasli smo se u redu za trajekt...i to nas je bas ukakilo sto smo stigli dajrekt na plovilo, i jedva da smo chekali 15ak min...taman da ja kupim pivo na pumpici pored...boze, kao da na trajektu nema piva?! strasno...al dobro, sta sad?!

evo nase malo francusko prenatrpano vozilo u redu za trajekt...a eno je i iza pumpa na kojoj sam ja kupila vops...heheheeh...to je jako vazno!

Stigosmo na Cres, iskrcali se sa trajdzane i sad jezdimo uslim puteljkom ka Martinshchici mestu gde nam je kamp i gde nas chekaju shirom rashirenih ruku Radulici...
Ukratko o Cresu...najvece jadransko ostrvo, nalazi se u severnom delu Kvarnerskog zaliva. Do njega se moze doci iz pravca Opatije ili preko Krka. u mestu Osor povzan je pokretnim mostom sa ostrvom Losinj. Jako je brdovito ostrvo i zeleno, bujn vegetacije. Chak kazu da ima i neko slatkovodno jezero, koje ja nisam obisla i staniste vrlo retkog Bjeloglavog supa koji je Tamsu jednom preleteo iznad auta i poprilicno se shtrecnula. Plaze su sljunkovite uvalice ili strme i shpicaste stene. Voda je chista i slana. PO meni je res nepravedno zapostavljen kao ostrvo u odnosu na te Korchule, Visove, Hvarove...


Evo mali video vezan za kamp...Kamp se zove Slatina i nalazi se u malom ribarskom piktoresknom mestu Martinshchica...vicepobednik je za najkamp raznoraznih portala i hrvatskih i stranih...po meni idealan odabir za provesti godisnji odmor, ali jos cemo se posvetiti kampu..
evo ga i web .http://www.camp-slatina.com/
 


Stigosmo u kamp...sretosmo se sa dragim Radulicima...

 Dva djecaka Radulic - Roman i Branko sa Greggyjem...fali jos jedno dete Radulic, mali Necko, najmladji clan nase druzine, koji je mislim spavao...cim stigosmo ja odoh sa djecom na slajusa, a Taci ostade da nam dize dom.

  Otac, glava i strah i trepet Radusinovic porodice...strog ali pravichan..
Na fotki sa Gregorijusom razvlachi neke gurtne sto smo kasnije primetili da je chesto voleo da radi, dok ovaj drugi lovi muve....

Mama Radusinovic - Sanja...dobra zenica, vechito za sporetom, brizna i pozrtvovana majka odlicna supruga, dobar drug u kampu ...heheheeh

ubice me Sanja zbog ovoga...

Neca faca...treci i najmladji sin bracnog para Radusinovic, faca kakve nije bilo u celom kampu...dete koje je mirno stalno...dusa od djeteta...Moj Bloze da ti kazem, jako sam zavolela Necka...al nikom ne govori da se ne pravi razlika medj djecom, a i da se Neca ne uobrazi...





 E a ovo bi bila cela porodica Radusinovic na okupu..malo sam ih namincala da izgledaju kao da je 1976...tako su mi nekako slatki i retro...

                                                 kraj 1. dela reportaze 

                                                         nastavice se...

                 

Ne valja kad si sit...ne valja kad si gladan...

Malopre sednem da pisem blog, skontam da sam gladna ko vuk...kako da pisem blog gladna?! nikako! Unervozicu se u jednom momentu kad se azdaja u stomaku razgoropadi pa cu sve nesto zbrzati...odem ja i napravim  karbonaru...to za 20 min bilo gotovo...kontam sad cu da jedem i da navalim na pisanje bloga...kad ono kurac...pojela ja i karbonaru, pa paradjza dva, pa se nagutala kisela, pa 5-6 kolutova jaffa keksa, pa 2 parcheta dinje...brate mili,,,i kako sad da pisem blog, ne mogu ni da sedim bokte...
Dragi Bloze, vec slutim kako kontas da sam neozbiljna i aljkava, i da nisam vredna da imam blog, ali nije tako...evo uozbiljicu se...pisem ti...slusaj...

Uzmimo da su na ovoj fotkici Selel, Maja Koja Maja i Natalija...uzmimo zato sto nasa stara poslovica koja kaze da "slika vredi vise od hiljadu reci" je u ovom mom slucaju dozivela potpuni fjasko...dakle, ova slika ostala nekako neeema...al evo preprichacu sta nam slika porucjuje...

Selel za sjudoperom! Zasto? Dugogodisnja didzeta je gramofonsku iglu zamenila sundjerom i to vileda sundjerom. Ti si Bloze mislio da je ona ponosni predstavnik neke druge religije u odnosu na ovu nashu presvetu troprstu, ali ne...grdno si se zajebo...moja Seki , kako Shicika voli da pise kad se obraca njenom Blogu sa Exita, sa jos ne navrshenih 12 godina,  moja najbolja drugarica Seki, a tu su jos i Maja koja Maja i Natalija, takodje moje dobre drugarice,  a volim za ovim sankom jos da vidim i Mirka, Slavka, Praseta, Lenu i Jovu Oluskog, isto tako moje jako dobre drugare......(obozavam taj Shicikin tinejdz stil pisanja)...i tako si ti Bloze mislio ko zna sta, ali kad sam ja vidjela kakvu prshutu i crnogorski sir je Selel plasirala toga dana na Kazteshanku, ja sam zanemela...to chojstvo i junastvo koje je u tom momentu prostrujalo kaztebarom i silnog Njegosha bi ganulo te bi zaplako kao malo dijete. Seki je crnogorka glavom, bradom i brkom i verovali ili ne, uvek sam se chudila kako samo Selel razume komsiju Rashu sa dve slike dolje...oni tako pitko caskaju, i sad shvatih, pa to je ta trasa Pec-Kula-Rozaje koja struji njihovim zilama...Dakle, dan kada smo omastili brke sirom i prshutom, paradajzom, a kasnije i gombocama sa sljivkama from Voivodina...i neka smo... Uochila sam i malo otimachinu za gomboce, sto se na slici takodje ne vidi, ali kad smo posle prebrojavali ko je koliko gomboca smazao dosli smo do zaprepastavajucih  rezultata za neke od pripadnika nashe grupacije...sve u svemu...prijatno!


Sto se Vojvodine tiche, ti znas Bloze moj da se ja jako lozim nako u zivotu na grafite i nadimke, a isto tako znas da sam ja trula autonomashica u dushi, mada bi mi mnogi i neke Hitlerove lose osobine pridodali, al jebes ti sve to...jogurt revolucija je unistila nasu Voshu, oma da ti kazem Blogoljube moj...i ovaj grafit me je bas zasmejo fino, te sam morala da zastanem, spustim neku kesu sa kiselom i lemilica-plastificir mashinom, izronim fotoaparat i skljocnem...al bas me je nasmejo i ganuo...nekako...

 E ovo su moje komse Aca dugme, predsednik pasaza i Rasha farmerica, premijer pasaza... Da su svi u nasoj drzavi slozni u radu ko Rasha i Aca, kako slika pokazuje, nasa drzava bi za tri meseca postala Japan, a Novi Sad Tokio...





Ova fotografija takodje simbolizuje sloznost i jedinstvo dvojice komsija chak i dok piju pelindzer povodom mog laznog rodjendana, uprkos tome sto Predsednik reshava ukrshtene rechi ...
Ukoliko malo bolje obratis paznju Bloze uochicesh da imaju iste istijacke sandale...kupili ih isti dan u komsijskom Metrou i vec evo godinu dana ih habaju...Metro, na snizenju 999 din

Ovu fotografiju necu komentarisati, sama za sebe govori mnogo vise od mojih hiljadu rechi!

 U kasnim vecernjim chasovima sam naletela i na ovu trojicu...jako su bili veseli, i moram priznati da su sigurno dobili "vene" koliko su shpartali na relaciji Rakija-Kazte-Rakija-Kazte...al drago mi bilo sto sam ih vidjela u mom malom pasazu...i sto su pojedini jako lijepo pohvalili moj bjutik...

Ovo su moji dragi mrchendajzeri na djelu...u gluho doba noci..."Merchendiser-i obezbeđuju dodatnu kontrolu plasmana proizvoda i dobru izloženost robe i prate prodaju, ukazujući na nedostatke i potencijale u prodaji". podvlachim dobru izlozenost robe!!!!
 

E sa ovim ne mogu da se nosim nikako...

da se neko toliko pali na invaliditet to jos nisam vidjela...
 hahahahaha.... Draga Selel loveU!

Pisacu blog chim me Senada S. Sevlic oslobodi obaveza oko spravljanja omiljenih poslastica Natalije VranJesevic...pisacu, obecavam ti Bloze...ne ljuti se molim te...ne znam de mi je glava...

a dugujem i putopis sa mora...bice i to za vikend...bice...

a kad se sanja, sanja se Moric...i zive se ti snovi...i vole se svoji zlata vredni prijatelji...obozavaju!